Колико вас који ово читате зна за Белу недељу и Беле покладе ?
Последња недеља пред васкршњи пост у нашем народу носи назив „Бела недеља“ а последњи дан ове недеље носи назив „Беле покладе“. Значење речи бела или беле везује се за млеко и млечне производе пошто је ова недеља последња у којој се конзумирају све до Васкрса ,тако да у појединим крајевима овај „празник“ носи и назив „Сиропусна недеља“ .Верује се да потиче још из паганских времена али је своју примену задржао и кроз хришћанство у нешто измењеном облику . Некада се у Србији ова недеља обележавала неком врстом карневала. Маскиране поворке су уз песму и весеље обилазиле домаћинства у којима су их домаћини са породицом дочекивали и даровали мрсном храном ,пићем , слаткишима а најчешће јајима . По неком правилу свака поворка је имала младу ( обично би се мушко маскирло у женско) и младожењу , па је тако изгледала на сватове.На Косову ови сватови су симболизовали сватове Краљевића Марка. Покладе се сматрају даном за праштање јер се верује да у период поста ваља ући без греха. Људи се обраћају једни другима „Опрости“ а одговара се са „Бог да опрости „У домаћинстива се спремала богата мрсна трпеза . Власи у Хомољу овај период поклада сматрају перодом у коме је повећана опасност од злих сила и вештица. У циљу одбране од злих сила народ се штито паљењем ватри око којих се играло , које су се прескакале и око којих су се причале страшне приче о вештицама и осталим чудним појавама .
Из године у годину овај „празник“ пролази све неприметније , обичај да поворке обилазе домаћинства задржао се у понеком селу .
Насупрот тенденцији да Беле покладе и њихово обележавање изумру из нашег народа , са пуно елана прихватамо обележавање једног страног „празника“ . Тај празник је по начину обележавања сличан Белим покладама мада ни повод ни традици им нису блиски. Реч је о Ноћи вештица. Пореком келтски празник одржаван у славу бога мртвих , данас се обележава у многим западним земљама 31.октобра . Деца иду од врата до врата костимирана и добијају слаткише, праве се лампе од бундева , причају страшне приче такође о вештицама и сличним појавама.
Као што рекох Беле покладе празник везан за нашу традицију и наше поднебље престајемо да обележавамо , а под утицајем глобалне културе прошлогодишња Ноћ вештица обележена је на више десетина места у Београду. Разумео бих да немамо своје празнике и своју традицију па да онда прихватамо туђе али овако не.
Последња недеља пред васкршњи пост у нашем народу носи назив „Бела недеља“ а последњи дан ове недеље носи назив „Беле покладе“. Значење речи бела или беле везује се за млеко и млечне производе пошто је ова недеља последња у којој се конзумирају све до Васкрса ,тако да у појединим крајевима овај „празник“ носи и назив „Сиропусна недеља“ .Верује се да потиче још из паганских времена али је своју примену задржао и кроз хришћанство у нешто измењеном облику . Некада се у Србији ова недеља обележавала неком врстом карневала. Маскиране поворке су уз песму и весеље обилазиле домаћинства у којима су их домаћини са породицом дочекивали и даровали мрсном храном ,пићем , слаткишима а најчешће јајима . По неком правилу свака поворка је имала младу ( обично би се мушко маскирло у женско) и младожењу , па је тако изгледала на сватове.На Косову ови сватови су симболизовали сватове Краљевића Марка. Покладе се сматрају даном за праштање јер се верује да у период поста ваља ући без греха. Људи се обраћају једни другима „Опрости“ а одговара се са „Бог да опрости „У домаћинстива се спремала богата мрсна трпеза . Власи у Хомољу овај период поклада сматрају перодом у коме је повећана опасност од злих сила и вештица. У циљу одбране од злих сила народ се штито паљењем ватри око којих се играло , које су се прескакале и око којих су се причале страшне приче о вештицама и осталим чудним појавама .
Из године у годину овај „празник“ пролази све неприметније , обичај да поворке обилазе домаћинства задржао се у понеком селу .
Насупрот тенденцији да Беле покладе и њихово обележавање изумру из нашег народа , са пуно елана прихватамо обележавање једног страног „празника“ . Тај празник је по начину обележавања сличан Белим покладама мада ни повод ни традици им нису блиски. Реч је о Ноћи вештица. Пореком келтски празник одржаван у славу бога мртвих , данас се обележава у многим западним земљама 31.октобра . Деца иду од врата до врата костимирана и добијају слаткише, праве се лампе од бундева , причају страшне приче такође о вештицама и сличним појавама.
Као што рекох Беле покладе празник везан за нашу традицију и наше поднебље престајемо да обележавамо , а под утицајем глобалне културе прошлогодишња Ноћ вештица обележена је на више десетина места у Београду. Разумео бих да немамо своје празнике и своју традицију па да онда прихватамо туђе али овако не.
Нема коментара:
Постави коментар